Predstava Mihael Kolhas, u režiji Borisa Liješevića, u potpunosti je opravdala očekivanja brčanske publike, koja je ansambl nakon izvođenja nagradila gromoglasnim aplauzom.
Glumica Milena Vasić istakla je na konferenciji za medije da se reditelj Boris Liješević trenutno nalazi u Rijeci, gdje u subotu ima premijeru, te dodala da bi, kada bi njega pitali zašto je izabrao upravo Mihaela Kolhasa, on sigurno odgovorio da ne zna.
„To je umetnik koji počne od neznanja, od nekog osjećaja da treba da nešto sazna i otkrije. I tako smo radili zapravo i ovu predstavu. Definitivno smo krenuli od situacije s tim šta se nama desi kada u životu doživimo nepravdu. I prosto smo pričali i radili određene situacije, scene, proživljavanja, šta je za nas lično nepravda i koji je to taj trenutak u životu kada treba da kažeš – sad povlačim ručnu, dosta, inače odoše kola nazad i ne možemo nikako da se vratimo. A svi smo imali taj momenat i onda nam je Kolhas bio stvarno jedan lekoviti put istraživanja nekih sopstvenih granica i koliko smo spremni da odbranimo to neko svoje ja. Znači, koje su to borbe kojima idemo, a koje su to borbe iz kojih odlazimo jer je borba uzaludna. I mi nismo dali odgovor, a na publici je nekako da zaključi da li je njegova žena umrla uzalud, da li je on dobio svoju pravdu, da li je nešto ostalo od tog njihovoj deci, sa čim nastavljaju da žive. A na kraju vi osetite neki kao happy end, pravda je zadovoljena, a čovjek je otišao na giljotinu“, kazala je Vasić.
Dodala je da smo, kada govorimo o ženskim likovima na sceni, navikli da žena mora biti ili proročica, ili veštica, ili svetica, a da njen lik zapravo objedinjuje sve te uloge, samo što je redoslijed malo drugačiji.
„Ja sam neko ko bi trebalo da donosi njemu stalno povratak na tu jednu rečenicu – Oprosti, oprosti, oprosti neprijateljima, čak i kad te mrze. Samo oprosti, jer nekako sve polazi od nas. Ako mi ne rešavamo i ne opraštamo sami sebi zbog svega što se desilo, teško ćemo opraštati i drugim ljudima; i onda je to neki ženski princip oprosta, prihvatanja života. E sad, bio je trenutak u predstavi kada on nju više nije čuo. Onda njoj nije preostalo ništa drugo nego da stane uz svog supruga i da mu da punu podršku, vetar u leđa, po bilo koju cijenu. Ona je prosto ubijena, što je skupa cena”, pojasnila je Vasić.
Specifično za ovu predstavu je muzika uživo na sceni, što je u neka davna vremena bio sastavni dio pozorišta. Time je publici dočarana neka druga dimenzija pozorišta i omogućen veći, drugačiji doživljaj predstave.
Kantautor, muzičar Kralj Čačka, rekao je da do sada nije mnogo radio za pozorište, te da je saradnja s Borisom bila pokrenuta na njegovu inicijativu.
“Pročitao sam priču i svidela mi se ta dosta univerzalna tema, jako aktuelna i danas. Tek kasnije upoznajem ostatak ekipe i imam čast da sarađujem stvarno sa glumcima od kojih su neki legende, a neki mlade nade. Muzika, kad god je ovako živa, jsete u funkciji dela, odnosno ove predstave, i trebalo je da atmosferski podrži sve što se dešava u dijalogu i u glumačkom izrazu: da pojača emociju, dijalog i glumački izraz. Boris i ja smo jako brzo našli muziku za scene. Najviše vremena sam proveo pišući te dve pesme, Spasi nas od nas, jedan ‘optimističan’ naslov, i druga koja nosi naslov Amnestija.“
Na pitanje da li osjete pojačanu emociju kad uz glumu krene i muzika uživo, Vasić je odgovorila da je imala sreću u Jugoslovenskom narodnom pozorištu radi na mnogim predstavama sa živom muzikom, ali da je Kralj zaista jedan novi lik koji u predstavi u potpunosti igra zajedno s njima.
„Nikada on ne svira isto, jer on prosto u sceni tuče, prati scenu i ja, dok ležim tu mrtva, svaki put slušam neku drugu numeru. To je jako važno. Boris je jedan reditelj bogatih ideja i mašte, tako da nije samo nekad stvar ni financija, nego kako misliti. To je neprocenjivo za glumca kada se oseti muzika, da diše sa tobom”, istakla je Vasić.
Kompozitor Kralj Čačka naglasio je da je veoma skoncentrisan dok su glumci u dijalogu, te da su sam njihov pokret i govor neka vrsta muzike, dok muzika zapravo služi da podrži scenu i atmosferu. Za ovu muziku dobio je i godišnju nagradu.
„Malo sam kritičan prema nagradama, ali mi je ova značila kao podrška, jer sam prvi put na sceni i to mi je poseban osjećaj, nešto novo iz mene. Dobio sam novi izazov, i izašao iz svoje komfor zone, kantautorske, tako da mi je, naravno, značilo. Drago mi je što to živi, diše i što je u službi cele priče i svega što ova predstava nosi”, dodao je kompozitor.
Milena Vasić kazala je da godišnje nagrade glumcima donose radost jer su na taj način prepoznati od kuće, ali da su i druge nagrade isto tako dobrodošle.
Zaključeno je da je predstava „Mihael Kolhas“ bila sjajna timska igra, što su potvrdile scene na početku i kraju predstave, kao i da je izuzetno dobro što se muzika vraća na scenu, jer time dobija novu dimenziju.
Piše: Sanita Jerković-Ibrahimović