Морам признати да ми је још у најави запао за око скривени осмех на лицу селектора Ирфана Менсура док је најављивао ову интригантну комбинацију у којој рођени Сарајлија поставља првенац Цинцара Алкибијада Нуше са глумачком екипом Македонског народног театра. Верујем да би и сам Нушић позавидео на овим околностима, те би (убеђен сам) био презадовољан овом поставком!
Млади сатиричар Бранислав Нушић, незадовољан тадашњим системом који је изграђен на лажима, корупцији и манипулацији, није ни слутио када је стварао своје прво дело „Народни посланик“ да ће оно, и након 142 године од свог настанка, и даље бити основа друштвених токова балканских држава. Систем који се никада није променио (можда је и гори него пре), путем драстичнијег осавремењивања текста, кроз трагикомичност Нушићеве политичке трулежи, друге такмичарске вечери у Брчком донели су актери Македонског народног театра из Скопља за коју режију потписује Егон Савин који се свесно определио да постави разлике у значењу у односу на оригинални текст.
У сценској радњи, која траје сат и петнаестак минута, Савин је згуснуо динамику и променио расплет, те је тако постао тмурнији за разлику од оног ведрог и комичног Нушића каквог смо навикли видети у позоришту. Од оригиналних једанаест ликова Савин је у представи поставио пет: Јеврем Прокић, његова кћерка Даница, Срета, Спиро Јевремов пашеног и Спириница! Ту је наравно и народ, док се Адвокат Ивковић појављује кроз снимљени глас!
Осетан је прецизан и уобличен рад са ликовима у којима (за нијансу више од осталих) бриљира Тони Михајловски који игра лик Срете. Истина накарадног система вредности и превртљивости избија кроз Сретину злоупотребу Јевремове ограничености. Јевремов мотив повратка у политички ринг, веродостојно је одиграо Александар Микић. У обучавању Јеврема за пожељно политичко деловање, Срета му између осталог каже: „Што више лажеш, они ти више верују“, што је апсолутно у духу и данашњег времена.
Јевремову кћерку Даницу игра Дарја Ризова. Пркосна и бунтовна девојка, која се без компромиса супротставља оцу, чак га оптужујући да је корумпирани бедник. У односу на Нушићев помирљиви расплет, Егон Савин поставља Даницу на мало другачији начин која у представи напушта оца са презиром.
Ликови Спире (Јордан Симонов) и Спиринице (Тања Кочовска) су посебно сочни у простодушној комици, препуни живота и међусобних размирица.
Упркос Савиновој режији која је више апсурдно-драмска, те игрању на македонском језику, представа суптилно доноси и оно комично значење које је уз благу муку лошег решења титла ипак осетила брчанска публика, што је и наградила дуготрајним аплаузом.
Генијалност нашег бритког комедиографа и горке истине о друштвеној свакодневници, малверзацијама, уценама и подмићивањима, болно указују на слику тадашњег, али и данашњег времена, где је бављење политиком (признали то или не) јединствена прилика за лично богаћење, а не за успостављање система општег добра.
Пише: Мирослав Обрадовић