Након играња представе „Мој син само мало спорије хода“ интервју за Билтен Сурета дала је Матеа Маврак, глумица.
Позориште вам је живот. Када вас у стварном животу снађу неке тешке ствари и ситуације, далеко их лакше решавате ако у све то унесете више ведрине и оптимизма.
Ова представа вам је прво професионално искуство?
Дивно је, радим са дивним ансамблом и дивним људима који раде и иза и испред сцене, и срећна сам што сам изабрала ово позориште. Ово је мој први професионални ангажман у позоришту. Цијела прича ми је била јако занимљива. Моја улога ми је врло блиска. Први пут кад сам читала реплике, нисам била сигурна како то да изнесем, али сам, уз Иванову помоћ, то успјела.
Дочаравате живот породице који је веома тежак, у којој свако проналази свој пут како би опстао, шта је порука?
Порука је једноставна: живот, унаточ свим недаћама које нас сналазе, иде даље. Ово је заправо прича о проналажењу неких механизама борбе који помажу да кренемо даље.
Играте лик сестре, тинејџерке која ужива у животу. Очигледно да Вам је та улога „легла“?
Да, управо тако, успјела сам да ју нађем негдје у себи јер смо доста сличне – она и ја.
Када сте први пута прочитали текст да ли сте одмах имали идеју како га одиграти, јесте ли имали довољно слободе у том смислу?
Тако некако. Ово ми је била прва професионална улога, уз помоћ Ивана Плазибата и цијелог ансамбла, то је попримило савршен облик, далеко виши ниво игре од онога што сам ја на први мах очекивала.
Колико младом глумцу значи подршка старијих колега?
Ја сам имала срећу да уђем у диван ансамбл и имала сам огромну подршку од колега, редитеља и свих осталих. То је веома значајно, јер тако стичете самопоуздање.
Колико дуго је представа на репертоару?
Премијера је била у децембру прошле године, и од тада је редовно играмо. Били смо на многим фестивалима. Представа је доста путовала, и надам се да ће наставити да живи.
Публика?
Публика одлично и активно реагује. Циљ нам је и био да се допаднемо широкој позоришној публици. Представа у себи носи топлину, јер такав је текст, и публика стварно може да ужива.
Када у тешку тему унесете мало ведрине рјешења изгледају пуно једноставнија?
Позориште вам је живот. Када вас у стварном животу снађу неке тешке ствари и ситуације, далеко их лакше решавате ако у све то унесете ведрине и оптимизма. Тако и овдје, из сваког дана покушавамо да извучемо оно најбоље.
Како ви видите ову причу? Због чега бисмо требали погледати ову представу ?
Ово је, у цјелини, прича о прихватању. О томе како живот иде даље унаточ недаћама које нас сналазе, и о начинима и механизмима борбе са стварношћу, јер даље се мора.Слојевит је ово текст, као и ликови у њему. Сваки од ликова има барем једну карактерну црту са којом смо се већ сусрели, код себе, или код некога кога познајемо, што отвара простор за препознавање, а то је кључно за гледаоца да би причу осјетио блиском.
Пише: Миљана Ђурђевић
Фото: Драган Деановић