У представи „Танго“ по тексту Славомира Мрожека, у режији Радослава Миленковића, млада глумица Јана Милетић игра улогу Аље – дјевојке која покушава да пронађе себе у свијету пуном моралне и породичне конфузије. Улога Аље, посебно је истакнута као глас младих који траже своје мјесто у свијету који се урушава. За билтен ИТС-а Јана Милетић говори о раду на својој првој професионалној улози, изазовима и инспирацији коју проналази у позоришту.
Шта је то што представу Танго чини посебном?
Представа и текст су веома специфични, јер су настали још 1964. године, а и даље су невјероватно актуелни. Мрожек је писац апсурда, али то није апсурд каквог познајемо код Јонеска или Бекета. Он полази од реализма – од реалних ситуација које толико ескалирају да прелазе у апсурд. Управо то је оно што ми данас живимо. Текст је веома савремен и носи снажну друштвену критику.
Ко је Аља, и како је доживљавате?
Аља је осамнаестогодишња дјевојка, веома рањива и збуњена. Живи у породици која је у потпуном расулу. Она тражи узоре међу члановима своје породице, највише у Елеонори, што је за њу веома ризично. Покушава да буде слободна и бунтовна, дјелује као „емо“ девојка, али је унутра веома затворена. То је некакав унутрашњи судар који она стално проживљава.
Како сте приступили изградњи овог лика?
Замислила сам је као дјевојку која глуми слободу, док се у њој одвијају јаке унутрашње борбе. Она је окружена људима који живе у хаосу, у неморалу, и сама покушава да пронађе свој пут. Флертује, јер је то видјела код Елеоноре, истражује границе, али на крају постаје колатерална штета те породице. Много сам размишљала о психолошком стању Аље, о њеној несигурности, жељи да буде прихваћена, а истовремено и да буде другачија. Гледала сам филмове, слушала музику коју би она можда слушала, биљежила мисли у дневник из њене перспективе… Жељела сам да је разумијем, не да је играм као неку „типичну тинејџерку“.
Шта Вам је највећи изазов у тумачењу Аље?
Најизазовнији дио је био однос између Аље, Елеоноре и Едека. Тај љубавни троугао у коме се она нађе, и све провокације које долазе из њене жеље да припада, доводе је у веома тежак положај. Она испитује свијет одраслих, али у том процесу плаћа цијену.
Колико Вам је значила сарадња са редитељем Радославом Миленковићем?
Много, огромно! Он је редитељ који тачно зна шта жели, али истовремено оставља простор глумцу да истражује. Са њим сам се осјећала слободна да поставим питања, да погријешим, да пробам више приступа. Мислим да је из тог повјерења и слободе изашла аутентична Аља.
Постоји ли нека сцена у представи која Вам је била тешка или посебно емотивна?
Постоји један тренутак када Аља схвата да је изгубила контролу над ситуацијом и да је у суштини изманипулисана од стране оних којима се дивила. Та сцена је емотивно тешка, јер се дешава унутрашњи лом – као да јој нешто пукне изнутра. Није велика сцена по тексту, али носи велику тежину.
Како публика реагује на представу?
Представа је филозофска и има много подтекста. Свако од нас на сцени осјећа да текст комуницира с публиком. Чули смо лијепе критике и реакције, што ми пуно значи, јер је ово моја прва професионална улога. Мислим да је важно што играмо ову представу, јер она отвара питања која се тичу свих нас – како живимо, шта прихватамо као нормално, и шта је слобода.
Шта Вас као глумицу посебно инспирише?
Инспиришу ме различити ликови и начини на које могу да им приђем. Трудим се да сваком лику дам дио себе, да не буде шематски. За мене је сваки нови лик прилика за истраживање и раст.
Да нисте глумица, чиме бисте се бавили?
Као мала сам жељела да будем балерина. То је била нека прва љубав. Ипак, сцена је остала – само се облик промијенио.
Шта замишљате као улогу из снова?
Волим Чехова, и било који његов комад би ме истински инспирисао. Такође бих вољела да играм Шекспира, посебно ликове као што је Лејди Ана у Ричарду III. Такве улоге ме тјерају да размишљам дубље и копам по себи.
Радите ли још на неком пројекту поред студија и ове улоге?
Студент сам четврте године Академије драмских умјетности у Тузли. Танго је моја прва професионална представа, и тренутно сам највише фокусирана на студије. Немам друге пројекте у овом тренутку, али ми ова улога много значи као искуство и као почетак професионалног пута.
Разговарала: Миљана Ђурђевић