У поставци Македонског народног позоришта, класик Бранислава Нушића добија нови живот, а један од најупечатљивијих ликова је свакако Спириница — сеоска жена која преко ноћи покушава да уђе у грађански свијет, пратећи мужа у његовој политичкој каријери. Комична, понекад и трагикомична, Спириница је одраз друштва које се мијења, али суштински не напредује. У овом извођењу, Спириницу тумачи истакнута македонска глумица Тања Кочовска. Са њом смо разговарали о томе зашто је Нушић и даље важан, како је радила на улози, и шта би поручила младима данас.
Нушић је и даље актуелан. Зашто нам је уопште важно да гледамо овај комад на овим просторима?
Како није важно! Када је то написао? Хиљаду осамсто и неке године, је л’ тако? Ако нисам заборавила. И то је актуелно до дана данашњег, и остаће још не знам колико година. Зато је то интересантно за ове просторе, зато се и поставља и зато се ради.
Како сте се припремали за улогу Спиринице? Шта вам је било најтеже, а шта најзабавније?
Са Егоном мени ништа није било тешко. Јер тај редитељ, тај човек зна да ради са глумцима. Апсолутно није било никаквих проблема.
Да ли се у њеној улози препознају неке од данашњих личности?
Има их пуно. Сви они који су на страни оних који побеђују, они који су на оној страни гдје могу нешто да украду, да буду актуелни, да буду виђени. У сваком времену они су такви, исти, поновљиви. Зато је Нушић свевремен.
Какву поруку желите да публика добије о вашем лику?
Да не треба тако да се ради. Да не треба да се буде такав лик у животу. Треба да се има свој став, своје лично убеђење. То је порука.
Како изгледа рад на Нушићевом тексту данас? Да ли се публика и даље смије његовим драмским креацијама?
Смеје се, апсолутно се смеје. Мислим да и ви разумете нешто македонски помало? Да, има и титл, тако да мислим да није проблем. Публика тачно реагује на оне ствари на које увек свуда реагује. Посебно на овим просторима, зато што нас познају и познају Нушића.
Да ли је било импровизација на пробама? Или сте се држали текста?
Држали смо се текста. Има нешто мало, али рекли смо да ћемо се држати текста. Оно што је Егoн предложио, то смо ставили. Стварно није било проблема. То ми је један од ретких редитеља с којим сам радила, а с којим стварно нисам имала проблем. Тачно зна да објасни какав је лик и нема никаквих проблема око тога.
Одлично говорите српски. Сигурна сам да можете одговорити на ово: гледали сте представу и на другим језицима – где је већа ефективност? Може ли се Нушић једнако снажно играти и на македонском?
Ја мислим да се то постигло. Свуда је исто, само је различит језик. Препознаје се порука. А ја сам и југословенско дете. Расли смо на овим просторима, тако да мени није проблем – разумем језике, није ми проблем да причам – да ли је то босански, српски, хрватски, или далматински највише, зато што сам тамо расла.
Да ли бисте нешто променили у лику Спиринице, да можете?
Ништа. Ништа не бих променила.
Шта за вас значи играти лик из Нушићевог света?
Привлачно је. Када уђете у тај лик, то је привлачно.
Да ли је Спириница слична вама по карактеру?
Па нисам ја са планине, ја сам из центра града, али добро сам то средила и одглумила (смијех). Вероватно се за друго роди, карактер и особине се добијају рођењем и сви смо различити. Мој посао је да на представи уђем у њен карактер.
Играли сте много улога на филму.
Да, међутим, не да не волим филм, али тај занат нисам баш научила до краја. Више волим даске. Тамо сам најсигурнија. И начин на који радимо, док спремамо представу, све то ми је ближе него филм.
Коју поруку бисте упутили младима који први пут гледају Нушића?
Да имају свој став и да се боре до краја. Да не прелазе с једне стране на другу, и обрнуто, и тако цео живот у бесмислени круг. Треба да имају своје идеје, свој поглед на свет и да стреме ка томе. На то их и Нушић упозорава.
Разговарала: Миљана Ђурђевић