„Perspektive i dalje trajanje Susreta“ naziv je okruglog stola koji je održan u okviru pratećeg programa Internacionalnih teatarskih susreta Brčko distrikta. Prvih 50 godina, kako glasi i moto festivala, je iza nas, a kako dalje odgovor su pokušali dati neki od značajnih teatarskih radnika iz naše zemlje i regiona. Opšti stav je da ovo što je festival napravio do sada spada u istoriju teatra na ovim prostorima i ništa ga ne može ugroziti, ali i da bi osnivanje profesionalnog pozorišta u ovom gradu moglo samo unaprijediti teatarsku smotru u Gradu na Savi.
2022. napravljena je internacionalizacija festivala, ali i taj koncept treba dorađivati, jer se treba vidjeti na koji način i kako tretirati predstave iz Slovenije i Sjeverne Makedonije, smatra prof. dr. Srđan Vukadinović.
„Prošle godine smo imali predstavu koja se igrala pola na bosanskom, a pola na makedonskom jeziku, nije bilo titla i dosta ljudi je nije razumjelo. Pored toga postavlja se i pitanje kako odgledati, pa onda selektovati toliko predstava. I o tome treba razmišljati, da li da se ima selektor za sva ta područja pojedinačno. Sve su to stvari o kojima se treba razmišljati i u tom smislu nadograđivati ovaj festival. I sve je to jedan napredak u kvalitativnom smislu. Treba tragati za tom novom koncepcijom, ali u svakom slučaju i sa ovim konceptom, promjenama koje su napravljene, sigurno je da Susreti pozorišta postaju značajan alat ne samo pozorišta, nego kulturne politike Brčko distrikta, BiH, ali i regiona. Ako to bude tako ovaj festival biće ne samo pozorišna činjenica, što svakako jeste, nego će biti i kulturna činjenica i Brčko će biti prepoznatljivo po njemu. Sve su to sad tehničke stvari. U globalu mi imamo jednu idejnu izvanrednu stvar, a to je da ubuduće ovdje budu najznačajnije predstave makar iz svih ovih šest država, nastalih raspadom Jugoslavije, iako tom južnoslovenskom regionu pripada i Bugarska, pa zašto ne i iz Bugarske. Da živimo u društvu gdje su promjene munjevite, brze, nepromišljene i da svi tragamo da budemo drugačiji nego što smo bili, pa tako i pozorište“, kaže reditelj i profesor Božidar Đurović, koji je bio upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, ali i selektor, te član žirija brojnih festivala u Srbiji.
„Ja sam zaista fasciniran da nešto traje na ovim prostorima 50 godina, a naročito sam srećan i ispunjen time da se poslije tih deset nemilih godina, koje nisu nikome donijele ništa dobro, festival obnovio. Dakle, nije teško osnovati festival, teško ga je obnoviti, možda i najteže, a potom i trajati. Ovo trajanje je za mene nešto što ovom gradu i uopšte kulturi donosi veoma mnogo. Ako nam išta može doneti sliku sveta u kojem živimo, onda je to zaista pozorište. Teško je predvideti kako će se pozorište u budućnosti razvijati. S jedne strane imamo veliki napad veštačke inteligencije, drugo, ove generacije smatraju da svet počinje od njih i da danas sve jednostavno mora da traje veoma kratko. Verovatno nas očekuje i to da će u budućnosti predstave trajati po 15 minuta, jer ljudi nemaju ni dovoljno vremena, a ni koncentracije i iz tog razloga smatram da je izdavačka delatnost u Brčkom dragocena. Zlata vredna, jer te mlade generacije zahvaljujući knjigama, antologijama, monografijama, moći će pročitati šta se to ovde tokom tih 40 festivala dešavalo. Da bi ovaj festival živeo, a ja sam duboko uveren da će živeti, i da bi bio festival koji u sebi sadrži lepotu različitosti i jedinstvo različitosti, voleo bih kada bi, prije svega, Brčko imalo svoje pozorište, jer uvek sam mislio, a i sada je tako, da grad koji nema svoje pozorište, nije grad. I ovaj festival mora imaju svoje pozorište i svoju produkciju. I to mu je nužno potrebno. Mi imamo mnogo festivala i svi su nam potrebni, ali u sredini gde nema pozorišta, ti festivali su jedna vrsta pozorišne svetkovine.“
„Vremenom je ovaj festival odnjegovao pozorišnu publiku, koja zna da prati predstavu, ona zna da odvoji dobru od loše predstave i da to na suptilan način kaže“, smatra profesor i reditelj, Goran Damjanac.
„Mislim da je ovaj festival samom internacionalizacijom, svojim dimenzijama, možda i nadrastao sadašnju logističku podršku koju ima od Pododjeljenja za sport i kulturu Vlade Brčko distrikta. Činjenica je da ovaj festival tokom svog trajanja, ali i nekih mjesec i po, dva prije toga mora da angažuje i nekoliko spoljnih saradnika, koji moraju pomoći u njegovoj pripremi i realizaciji. Tako da se po samoj prirodi stvari nameće potreba i moja želja, naravno, da se osnuje pozorište. I prirodno je da postoji pozorišna kuća kao infrastruktura, kao domaćin određenom festivalu. Ja mislim da Brčko ima kapacitete za tako nešto. Postoje već tri, četiri prostora gdje bi mogla da se formira zgrada pozorišta. Ovdje postoje i stručni ljudi, a što je isto važno, ima i podršku brojnih stručnih ljudi iz regiona i siguran sam da bi mnogi od njih vrlo rado došli i pomogli u osnivanju profesionalne pozorišne kuće u Brčkom. Pozorišna publika u ovom gradu živi za ovaj festival, raduje mu se, međutim, nažalost, to je samo nekih devet dana festivala i onda poneko sporadično gostovanje i to uglavnom nekih komercijalnih predstava, koje možda u nekom estetskom nivou ne mogu da zadovolje kriterijume prave pozorišne publike, nego su više neka vrsta zabave, što je svakako potrebno, ali nije dovoljno za razvoj kulture. Tako da mislim da pozorište zavređuje svoje mjesto u ovom gradu.“
Književnik i novinar, Suvad Alagić, koji je ove godine urednik festivalskog Biltena, smatra da je izdavačka djelatnost festivala jako važna i da na tome treba istrajavati i u budućnosti, jer, kako kaže stara izreka, ono što nije zapisano, kao da se nije ni desilo.
„Samo ono što je zapisano ostaće upamćeno, nezaboravljeno i trajno. Kultura nas čini uzvišenim, pročišćenim, ona je kao začin u životu, a to su upravo i ovi naši Susreti. Pričajući sa brojnim ljudima, svi se slažu u jednom, da posljednjih godina, a naročito ove, mi u Brčkom na pozorišnoj sceni gledamo život. Toliko se život ubrzao i toliko se pozorište usavršilo u glumi, tekstu, igri, sceni, rediteljskoj postavci, tako da mi na sceni gledamo život. A zašto je ova naša izdavačka djelatnost bitna, pa zato što od svih vidova umjetnosti pozorište sve okuplja u sebi. Bilten Susreta u ovom formatu je pokrenut nakon obnavljanja festivala. Prije rata smo imali monografije, ali nismo imali bilten. Od ove godine bilten ima i svoj ISSN broj što ga čini časopisom, faktički dnevna novina koja izlazi osam dana za redom i na više od 20 stranica pokuša prenijeti sve ono što se dešava na festivalu. Tu su razgovori sa glumcima, rediteljima, tu su i mišljenja i publike i kritike i mislim da on ima svoju funkciju, svoje mjesto. A kako dalje? Pa Brčko ima dobar budžet i mislim da tu neće biti problem, bar s te materijalne strane, jer smatram da će svaka vlast podržati ovaj festival. A kako u programskom smislu dalje? Smatram da se neko ingeniozno dosjetio da preformuliše ove susrete u internacionalne pa jednim miksom domaćeg dramskog teksta, sa klasicima, imamo priliku pogledati djela velikana svjetske književne baštine.“
Da internacionalizacija festivala neće „ugroziti“ poziciju domaćeg dramskog teksta i pisca smatra profesor Vukadinović.
„Vidimo mi to iz selekcije i prošle i ove godine, jer imamo predstave pisaca koju su vezani za južnoslovenski prostor. Ostaje to njegovanje dramskog teksta jer ostaje nagrada. Dodjeljuje se, naime, nagrada za najbolji dramski tekst na Susretima, s tim što je ona svoju evoluciju doživjela zaista na jedan kvalitetan način. Do 2022.godine nagradu je dobijao živi dramski pisac, i to nije sporno, ali samo onaj pisac koji je vezan za BiH. Od prošle godine to nije uslov. Mogu da je dobiju svi južnoslovenski dramski pisci, ali i oni koji su radili dramatizaciju. I to je bila intencija internacionalizacije da imamo kvantitet, a iz njega ćemo nagraditi kvalitet. Tako da dramski tekst sigurno neće biti zaboravljen.“
Tokom razgovora govorilo se i o pratećim programima, koji su na svakom festivalu jako dragocjeni. Važno je da Distrikt ima ekonomskih mogućnosti da ovaj festival održi na visokom nivou, što je jako značajno. Svojevremeno su se na festivalu u Brčkom organizovali i susreti studenata sa bh akademija umjetnosti, međutim, ta je praksa prekinuta.
„Ti studenti bi mogli puno pomoći festivalu, ali još više festival njima. S obzirom da su oni ti koji će na ovim i drugim festivalima učestvovati i činiti taj pozorišni život, naša je i obaveza, kao starijiih, da im omogućimo da i oni pokažu šta znaju i da budu deo tog festivala. Zato smatram da je ta ideja dragocena i da ovi festivalski dani treba da budu ispunjeni svim mogućim pozorišnim i umetničkim sadržajima, koji idu u prilog razvijanju pozorišta i pozorišne umetnosti“, smatra prof. Đurović.
„Niti imale publike bez teatra, niti teatra bez publike“, kaže Alagić i dodaje da publika sa velikim nestrpljenjem i ushićenjem dočekuje svaki festival.
„I ta publika kada dođe u pozorište, ona nešto očekuje. Ovaj grad je prije rata imao nešto više od 87 hiljada stanovnika, a danas ih je preko 100 hiljada. Ne postoji na planeti mjesto sa manjim brojem ljudi, a da ima ovako renomirani festival. Da bi se obezbijedio kvalitet ovog festivala treba struka. Mi moramo dovesti ljude iz struke, pored ovih već dokazanih imena iz cijelog regiona. Opšti dojam je da je festival svake godine sve bolji i velika je odgovornost na organizatorima da održe taj kvalitet. Ali, ne treba zaboraviti jednu činjenicu. Dom kulture je građen 1974. i on je star blizu 50 godina. Neke vrhunske predstave nisu mogle doći na naš festival zbog „tijesnog“ Doma kulture i molim nadležne, a to su Vlada i Skupština Brčko distrikta, da razmisle ili o širenju ovoga Doma kulture ili o pravljenu novog. Vrijeme strahovito brzo teče, čitav svijet je postao, kako sociolozi kažu, globalno selo, i vrijeme je da ovakvi teatarski susreti dobiju odgovarajaću dvoranu gdje možemo dovoditi vrhunske predstave.“
Činjenicom da je festival internacionalizovan otvorila se mogućnost da se publici ponudi nešto više i ono što do sada nije gledala, kaže profesor Damjanac i dodaje da je i njemu to lično bilo izuzetno važno.
„Mislim da ovaj festival nikako ne bi smio da postane elitističko takmičenje u israživanju forme. Mislim da postoje festivali za to, tako da ovdje treba u budućnosti osluškivati glas publike pri izboru predstava.“ Ne postoji ništa što ovaj festival može zaustaviti, kategoričan je profesor Vukadinović, jer ovo je festival koji je onda kada je obnovljen 2002.godine, prevazišao sve ono što je BiH bila. „I Brčko je vezivno tkivo tih urušenih prostora“, poručio je profesor Vukadinović. Sve što se postavi na dobrim temeljima ima šansu da dugo traje, a to potvrđuju i Internacionalni tetarski susreti Brčko distrikta, zaključio je profesor Đurović i napomenuo da su dosadašnji festivali ostavili značajan trag i „mogu se smatrati istorijom teatra na ovim prostorima, jer ne postoji ništa značajno u teatru da nije bilo ovdje“.
Piše: Danijela Regoje
Foto: Dejan Đurković