Дрскост и бламажа, али на свој рачун

О, куд си се запутила, ташта позоришна (и људска) охолости?! Какав срам и блам, каква и колика дрскост госта наспрам домаћина! Нечувена, али ипак лакше схватљива с обзиром одакле и из каквог бурурета дође у Брчко (политичког, културног, међуљудског, информативног и још много каквог јада и једа који је, нажалост, преплавио Метрополу!).

Каква глупост! Која количина бесмисла без аргумената и здраве памети. И какав покушај надмоћи, силе и самољубља, наспрам добродошлице и раширених руку домаћина, организатора и љубитеља позоришне умјетности, поштовалаца „Атељеа 212“ чије су изведбе у овом граду, као уосталом и вечерас, увијек и без изузетка примане као дар и испраћане овацијама, наградама, колективним и појединачним.

Но, о томе ће, надамо се, у скоро будуће вријеме, размислити и барем у себи тражити покајање и они који су своје ставове и увјерења у нечију кривицу без кривице, покушали “извести“ и умрежати и изван граница своје земље, на Сусрете позоришта, регионалну манифестацију која на љествици оваквих позоришних виђења и одмјеравања вриједносних и естетских достигнућа, високо котира на еx-југословенском простору.

Но, очито је да су господа из „Атељеа“ умислила да и преко Дрине, у граду који, какав – такав, живи као стабилна мултиетничка, мултикултурална и толерантна заједница три равноправна народа (и мањина), чије љубитеље позоришта (а није их мало!) не занима ништа изузев добре представе и радости игре чинодејственика које сваке године угосте као своје, ма од куд дошли, а испрате тако да увијек пожеле поново доћи и заиграти на брчанској сцени. Очито је да су бахато и осионо хтјели бити господари у туђој кући, а без сагласности својих домаћина. Елем, дошли на „славу“ као гости, а затим тражили да са „славе“ удаљимо оног ко се њима не допада! Несхатљиво и неприхватљиво! У најмању руку дрско и срамотно, а из угла највећег броја оних који су представу одгледали без даха и с радошћу, и преварантски. Наиме, то безлично сувопарно саопштење ишчитано уз нетом аплаузом награђене глумце на просценијуму Дома културе је „кукавичје јаје“. Играли су, кажу, због публике, а мудро и, како се то у нашем жаргону каже, хински, саопштење прочитали на крају јер би им, да су саопштење објавили час прије представе, дворана, убијеђен сам, била готово празна! Једноставно, Брчаци су домаћини у својој кући, али не и слуге препокорне, најмање пред онима који се тамо негдје, изван њихових међа и интереса, „туку“, а ни сами не знају око чега.

Овако, остаје горак укус о неукусу и бламажи која не приличи и најмање је очекивана од позоришне куће која се с репутацијом и респектом који је деценијама градила и изградила, с радошћу чека и овдје и у другим градовима и државама. Нажалост, а на штету ансамбла и куће јер, усуђујем се пренијети мишљење не малог броја од мене бољих и мени сличних познавалаца позоришта и глумачког умијећа, Хана Селимовић (Ева), игром која ће бравурозно, готово без и најситније грешке, убијеђен(и) смо, обиљежити ове 38. Сусрете и задала једва достижне репере у конкуренцији за најбољу женску улогу! Њена Ева остаће упамћена, али је штета да не буде и вреднована.

Господо београдска, нисте се понијели образли. Баш нас брига за ваше подјеле у вашој земљи и вашем граду, и позоришту. Баш нас брига што и како знате и мислите о било коме на простору гдје стварате и живите. Савршено нас се не тиче ко је кога кад, ко је коме ко и шта је међу вама чему шта, заинтересовани смо само за умјетнички чин и сласт доживљеног коју би, да нисте „просули помужено млијеко“, понијели кући и у вријеме и послије ове представе. Умјесто тога, носимо горак укус и понижење, али ваше, у сваком случају. И није нам драго, јер, нажалост, сигурни смо да сте себи за дуг земан затворили капију домаћинског и вазда гостољубивог брчанског празновања у славу Талије. Тако смо, ето, сви губитници: позориште, Сусрети и публика. Ви, без сумње, највећи. Јер, једино сте у овом трилингу губитника ви блефери без адута.

Пишe: Новак Танасић

Фото: Дејан Ђурковић