Меморија позоришта: Пиранделова потрага за позорницом

У настојању да на позорници прикаже живот у сталном кретању, да потврди онај Декартов creatio continua, парадоксу да се управо мена проматра као константа, Пирандело је сачинио своју разбијачку театарску методологију, која је, незадовољна у његово доба постојећим приказивањем збиље на сцени, циљала на разоткривање позоришне илузије, подвргнула деструкцији драмску особу, која непрестано навлачи и скида маске представљајући се час као лик у драми, час као глумац, приватна особа која глуми задани лик.

Играјући се позоришним оквирима Пирандело преплиће два нивоа, прво симулира реалност у призорима позоришног експеримента у коме глумци носе своја права имена да би након побуне глумаца који истерају редитеља показао како стварност све више узмиче пред навалом фикције, а утваре лика све јаче стежу обруч око приватног ега.

Луиђи Пирандело

Када су се појавиле Пиранделове драме, поричући им занимљивост, многи су их критичари одбацили као дела излизаних идеја састављена од позоришних трикова, као ону врсту драматичара „за коју за четврт века неће питати нико”.

Комедија ШЕСТ ЛИЦА ТРАЖЕ ПИСЦА први пут је приказана 10. маја 1921. године у Teatro Valle у Риму. Изводила ју је позоришна дружина Дарија Никодемија, а главне улоге су тумачили Луиђи Алмиранте и Вера Вергани. Та премијера је наишла на оштро и неповољно реаговање публике. Међутим, 27. септембра исте године, у Teatro Manzoni у Милану публика ју је одушевљено примила. После тога је је одмах преведена на неколико језика, а 10. априла 1923. године извела ју је у Паризу трупа Сержа Питоефа. Изводи се затим на највећим светским позорницама.

Пирандело је 1933. године објавио ову своју комедију Шест лица траже писца заједно са друге две комедије Свако на свој начин (Ciascuno a suomodo) и Вечерас импровизујемо (Questa sera si recita a soggetto) и назвао је књигу „Трилогија позоришта у позоришту”.

Потпуна погрешну процену Пиранделовог драмског стваралаштва демантовала је и сцена југословенског позоришног простора, на којој је Пирандело напосе имао среће са својим драмским комадима.

Захваљујући драмском писцу Милану Беговићу на позорницу Хрватског народног казалишта стиже први Пиранделов текст ШЕСТ ЛИЦА ТРАЖЕ ПИСЦА, управо 1. октобра 1924. године, приказан у Загребу у режији др Бранка Гавеле.

Следи премијера исте драме на сцени Словенског народног гледалишча у Љубаани  11. октобра 1924. године коју је режирао Осип Шест.

Како Пирандело сам каже у предговору, цела комедија је вођена на два плана: реалном и фантастичном. Треба напоменути да је појава Мадам Паче, која је многе режисере доводила у недоумицу, решена одлично у режији Макса Рајнхарта, који је увео Мадам Паче на позорницу кроз велики плакат који приказује самог Пирандела. Доцније је чувени италијански глумац и редитељ Руџеро Руџери поновио ту режиску новину.

Следеће дело које се појављује на нашим сценама је ХЕНРИХ IV на позорници у Љубљани 13. јануара 1926. године, режија Осип Шест.

Следи премијерно прво приказивање новог дела ЧОВЕК, ЖИВОТИЊА И УЗОР ВРЛИНЕ Пирандела у Новом Саду, у Народном позоришту 10. фебруар 1926. године у режији Радослава Веснића.

А тек 2. јуна 1926. године, у преводу Миодрага Т. Ристића и режији Јурија Љвовича Ракитина, се појављује на сцени београдског Народног позоришта комедија ШЕСТ ЛИЦА ТРАЖЕ ПИСЦА.

Праизвођења дела Нобеловца Пирандела на простору Босне и Херцеговине

На просторима Босне и Херцеговине први текст Луиђија Пирандела КАКВУ МЕ ХОЋЕШ НЕПОЗНАТА, стиже 1. фебруара 1936. године на позорницу НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА САРАЈЕВО.

Не за дуго поново на сцени НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА у Сарајеву, ЖИВОТ КОЈИ САМ ТИ ДАЛА, премијера 13. новембара 1937. године.

Следе извођења у неколико тетара са простора Босне и Херцеговине:

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, САРАЈЕВО

ТАКО ЈЕ КАКО ВАМ ИЗГЛЕДА, премијера: 8. октобара 1938. године.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, САРАЈЕВО

ДА БИ СЕ ОДЈЕНУЛА ГОЛОТИЊА, премијера: 19. октобара 1940. године.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, МОСТАР, Велика сцена

ЧОВЈЕК, ЖИВОТИНЈА И КРЕПОСТ, Аполог у три чина.

Превео Дубравко Дујшин, Редитељ Вјекослав Видошевић к. г., премијера 20. фебруар 1965. године.

КАМЕРНИ ТЕАТАР ’55, САРАЈЕВО

ПОДЈЕЛА УЛОГА

Редитељ Жарко Петан, премијера 27. октобар 1974. године.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, МОСТАР, Велика сцена

ТАКО ЈЕ (АКО ВАМ СЕ ЧИНИ)Парабола у три чина.

Редитељ Зоран Ратковић к. г., премијера: 17. април 1979. године.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, ТУЗЛА

ШЕСТ ЛИЦА ТРАЖИ ПИСЦА

Редитељ Изет Хајдархоџић, премијера: 14. март 1998.

 

Праизвођења драмских дела Пирандела на ширем простору данашњег Региона

ШТА ЈЕ ИСТИНА?

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, Нови Сад, 28. мај 1938.;

ВЕЧЕРАС ИМПРОВИЗУЈЕНО

ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ, ЗАГРЕБ, 21. фебруар 1941.;

ЖАРА

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА Загреб, 28. фебруар 1954.;

КАПЕ СА ПЕРЛИЦАМА

СЛОВЕНСКО НАРОДНО ГЛЕДАЛИШЧЕ, Трст, 20. октобар 1962.;

ПАТЕНТ

СЛОВЕНСКО НАРОДНО ГЛЕДАЛИШЧЕ, Трст, 20. октобар 1962.;

НЕСТВАРНA

SLOVENSKO STALNO GLEDALIŠČE, Трст, 23. mart 1967.;

ЛИОЛА

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ NÉPSZÍNHÁZ, Драма на српскохрваском језику, Суботица, 21. фебруар 1969.;

ГОЛИ ЖИВОТ

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА У Загребу, 2. фебруар 1971.;

НЕ ЗНА СЕ КАКО

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА У Загребу, 12. фебруар 1972.;

САМО РАЗМИСЛИ ЂАКОМИНО!

СЛОВЕНСКО НАРОДНО ГЛЕДАЛИШЧЕ, Трст, 6. октобар 1972.;

СИЦИЛСКИ ЛИМУНИ

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА У Загребу, 14. јануар 1974.;

ДИВОВИ СА ПЛАНИНЕ

АТЕЉЕ 212, Велика сцена, Београд, 15. септембар 1974.;

ЧОВЕК СА ЦВЕТОМ У УСТИМА

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА У Загребу, 10. октобар 1982.;

НАЋИ СЕ (Trovarsi)

АКАДЕМИЈА ДРАМСКЕ УМЈЕТНОСТИ СВЕУЧИЛИШТА У Загребу, 20. јануар 1983.;

CECÈ (ЦЕЦЕ)

СЛОВЕНСКО НАРОДНО ГЛЕДАЛИШЧЕ, Трст, 30. januar 1985.;

LAMORSA (Шкрипац)

НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ „ИВАН пл, ЗАЈЦ”  РИЈЕКА, Талијанска драма, 15. отобар 1989.

Пише: Предраг Нешовић

Насловна фотографија: Williamstown theatre festival, 1975, Шест лица тражи писца/ pulse.rs/pirandelova-potraga